Уколико се доследно буде спроводила Комуникациона стратегија Тужилаштва, коју је за наредних пет година усвојило Републичко јавно тужилаштво, однос између овог највишег истражног органа у Србији и јавности биће грађен на поверењу између институција и грађана, чега до сада није било.

То је остављало могућност разним нагађањима и спекулацијама о потезима тужилаца и Тужилаштва, али и на онемогућавању "цурења информација" до појединих медија и стварањем есклузивних вести које често и не морају бити тачне.

Успостављање односа пуног поверења, као средства разумевања између правосудних институција и јавности, постао је напредовањем демократије у Србији и модернизацијом њеног правосуђа, незаобилазан чинилац унапређења не само квалитета тужилашчке организације, већ и квалитета медијског извештавања о често врло сложеним правосудним питањима и случајевима.

Циљеви овог документа Републичког јавног тужилаштва су информисање грађана и медија кроз транспаретније и приступачније тужилаштво, побољшање јавне слике о тужилаштву као и већи степен поштовања и поверења грађана у његове одлуке.

Приоритетни задатак усвојене Комуникационе стратегије је и изграђивање партнерског односа између тужилаштва и медија како би крајњи актер јавност, као корисник информација о раду тужилаштва, добила благовремене и проверене информације.

Оцењује се да јавност формира статове и оцењује рад државних органа како на личном односу према тужилаштву тако и на основу онога што медији пишу, а такве информације нису или не морају увек бити истините, тачне и правовремене.

У документу се истиче да колико је право јавности да зна или сазна информацију о раду тужилаштва или тужиоца, као и целе тужилачке организације, толико је и право тужилаштва да информисањем јавности не угрози поступак, истрагу и право учесника у кривичном поступку.

Из тога произлази и други циљ овог документа а то је заштита свих актера који учествују у кривичном посутпку, укључујући и презупцију невиности.

Прецизиране су обавезе интерне и спољне комуникације Тужилаштва.

"Спољни" пиар има обавезу да даје тачне и правовремене инфромације, као и да буде лако доступан за све медије. Но, очекивања медија и јавности од тужилаштава, наводи се у Комуникациној стратегији, у вези с начином комуникације и квалитетом информисања често су јако тешко оствариве.

Наиме, тужилачке одлуке, у целости или у појединостима, правовремено се селективно интрепретирају у медијима на начин који може довести јавност у заблуду у вези битних елемената поступања тужилаштва.

Комуникациона стратегија истиче посебно добру комуникацију новинара и потпарола који је увек доступан и спреман да одговори на питање, јер на тај начин може да спречи изношење нетачних и непрецизних информација.

Овај документ због тога препоручује свакодневну комуникацију с медијима која укључује и едукацију новинара, који врло често нису правнички образовани, како би разумели суштину кривичног поступка, начела и правила процедуре. У случајевима када дође до очигледне грешке у интерпретацији података и кључних информација као што су погрешна имена, погрешно тумачење фазе поступка, погрешно цитирање званичника, треба редакцијама медијских кућа упутити демант.

Зауставити цурења информација

Документ обрађује и кризне ситуације које могу настати и задатак "кризног" портпарола. Кризна ситуација може створити и неконтролисано цурење информација из тужилаштва, када неовлашћено лице и запослени преносе информације медијима и на тај начин угрозе истрагу, проследе нетачну информацију, прејудицирају тужилачку одлуку, а медији у циљу добијања ексклузивне вести, такву информацију пренесу и објаве. Такође, узрок кризе може бити и непроактивно деловање у тужилаштву.