ЋИР ЛАТ ЕНГ

Налазите се овде:

Ко одаје информације медијима?
F3bef073 A17d 43aa 8664 66e1e30ee6bd

Републичко јавно тужилаштво и Државно веће тужилаца у сарадњи са Правосудном академијом, уз подршку ЕУ пројекта "Унапређење ефикасности правосуђа" организовали су данас у хотелу Метропол конференцију на тему "Спречавање цурења информација и професионално информисање јавности".

После представљања пројекта, организована је интерактивна радионица у којој су представници јавних тужилаштава, МУП-а, здравствених установа и медија разговарали о корацима које је неопходно предузети у циљу спречавања цурења нетачних или превремених информација , као и о професионализацији комуникације и информисања јавности о кривичним поступцима.

Милица Љубичић, заменик тужиоца и портпарол Другог основног јавног тужилаштва у Београду изјавила је да овај пројекат нема за циљ да тражи кривце, већ да нађе најбоље решење за професионално информисање јавности.

- Сарадња између тужилаштава и медија свакако постоји, али је треба продубити. Треба пронаћи баланс између права јавности да добије информацију о неком догађају и заштите приватности особе против које се води кривични поступак. Сви имамо обавезу да штитимо приватност сваког грађанина и да поштујемо претпоставку невиности - рекла је Милица Љубичић.

Томо Зорић, секретар Државног већа тужилаца је рекао да током анализе рада тужилаштава нису забележили ниједан случај цурења информација.

- Информације често оду у медије и пре него што дођу до тужилаштва. Често се догађа да су информације, које медији објаве апсолутно погрешне. Како би се предупредило објављивање осетљивих и погрешних информација, које могу да угрозе ток истраге или претпоставку невиности, потребно је да тужилаштво организује конференције за штампу када су велики случајеви у питању - истако је Зорић.
Милош Опарница, помоћник министра унутрашњих нагласио је да постоје два мотива за одавање података када је реч о цурењу информација из полиције.

- Постоји одлив информација за новац, када су наручиоци најчешће из криминалне средине, а постоји и одавање информација медијима, без новчане надокнаде. Сектор унутрашње контроле је прошле године поднео 13 кривичних пријава, против 14 полицијских службеника због злоупотребе службеног положаја и одавања службене тајне. Када је реч о новинарима, познато је да они нису дужни да откривају изворе својих информација. Новинари су дужни да саопште информације које се тичу починиоца неког кривичног дела, ако он не може да се открије на други начин - рекао је Опарница.

Нада Мацура, лекар кардиолог и портпарол Хитне помоћи рекла је да за 11 година колико ради као ПР здравствених установа није приметила ниједан случај цурења информација.

- Налазим се између чекића и наковња, јер многе службе контролишу информације. До сада нисам имала лоше искуство нити сам приметила да има цурења информација. Лекарска тајна ме обавезује да штитим права пацијената, а морам да истакнем да у новинама нисам приметила да су злоупотребили информације, коју сам им дала - рекла је др Мацура.


Анкета коју је радило Удружење тужилаца Србије показало је да чак 79 одсто тужилаца сматра да објављивање информација о истрази угрожава фер суђење и претпоставку невиности.

Забрињавајући податак је да објављивање информација утиче на рад 26 одсто тужилаца. Запослени у тужилаштву немају превисоко мишљење о новинарима, јер њих 62 одсто сматра да медији углавном не поштују претпоставку невиности - показала је ова анкета.



Извор: Ало, Датум: 20.11.2016.

Последњи догађаји

Пријавите корупцију
 

КАБИНЕТ ВРХОВНОГ ЈАВНОГ ТУЖИОЦА
Немањина 22-26, 11000 Београд, Србија
Контакт телефон: +381 11 3613 702

Подржано од стране ОЕБС Србија; РЈТ ©; 2014, сва права задржана